Otpis "loših" kredita

Bez autora
Jun 01 2010

Banke u zoni evra mogle bi do kraja 2011. godine da budu prinuđene da, u okviru drugog talasa gubitaka zbog finansijske krize, otpišu tzv. loše kredite u vrednosti 195 milijardi evra. U redovnoj oceni stanja finansijske stabilnosti zemalja zone evra, ECB je navela da stabilnost najviše ugrožava stanje javnih finansija koje i dalje čini investitore nespokojnim i ograničava pristup firmi i investitora kapitalu.Banke u zemljama zone evra do kraja prošle godine otpisale su, zbog finansijske krize, kredite u vrednosti 238 milijardi evra. ECB sada procenjuje da će ove godine otpisati 90 milijardi, a naredne 105 milijardi evra.

Otpis "loših" kreditaEvropska centralna banka saopštila je da bi banke u zoni evra do kraja 2011. godine mogle da budu prinuđene da, u okviru drugog talasa gubitaka zbog finansijske krize, otpišu "loše" kredite u vrednosti 195 milijardi evra.

Banke u zoni evra mogle bi do kraja 2011. godine da budu prinuđene da, u okviru drugog talasa gubitaka zbog finansijske krize, otpišu tzv. loše kredite u vrednosti 195 milijardi evra, saopštila je Evropska centralna banka (ECB).

U redovnoj oceni stanja finansijske stabilnosti zemalja zone evra, ECB je navela da stabilnost najviše ugrožava stanje javnih finansija koje i dalje čini investitore nespokojnim i ograničava pristup firmi i investitora kapitalu, preneo je Rojters.

Banke u zemljama zone evra do kraja prošle godine otpisale su, zbog finansijske krize, kredite u vrednosti 238 milijardi evra. ECB sada procenjuje da će ove godine otpisati 90 milijardi, a naredne 105 milijardi evra.

Sume otpisanih kredita biće delimično kompenzovane boljim izgledima hartija od vrednosti, jer neke banke očekuju da će prvobitno prognozirani otpisi biti manji za 32 milijarde evra.

Ukupnu vrednost otpisanih kredita i vrednosnih papira od 2007. do kraja ove godine ECB procenjuje na 515 milijardi evra, što je manje od 553 milijarde, kolike su bile procene u decembru prošle godine.

Postoji, međutim, rizik da bi otpisi mogli da se povećaju kao posledica pogoršanja u oblasti dugoročnih državnih zapisa i zbog negativnih uticaja budžetskih ušteda na ekonomski rast, strahuje ECB.

Banka je, u vezi sa rastućim dugovima zemalja zone evra ukazala na opasnost od izrazitog rasta emisija vladinih dugoročnih zapisa. Oni predstavljaju problem pre svega zbog istiskivanja privatnih investitora sa tržišta kapitala, ali ovde postoji rizik i od intenzivnih globalnih kretanja kapitala u slučaju da talas povećanja stopa prinosa od dugoročnih zapisa zahvati i SAD.

Banke u zoni evra su sada, prema izveštaju ECB, zahvaljujući većoj profitabilnosti, otpornije, a njihove pozicije sa gledišta kapitalizacije su već na nivou pre krize. U prvom tromesečju kapitalizacija banaka povećana je više od 11 odsto, sa 2,4 odsto 2008. godine i 4,5 odsto prošle godine.

Potpredsednik ECB Lukas Papademos je, u vezi sa izveštajem, rekao da bi privredni rast u zoni evra, uprkos merama štednje, trebalo da se ubrza. On je dodao da je budžetska konsolidacija jedini način da se dugoročno osigura održivi rast privrede.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik